0

Priča o Pomoćniku i dva Šerifa

Jednom davno živeo je jedan seljak. Skroman, vredan, po malo drčan i energičan, ali pre svega pošten. Generacijama u nazad njegovi su vredni i radni, cenjeni u selu i šire. Mučio se da odhrani porodicu radeći za Gazdu. Posle nekog vremena reši da se osamostali. Prodaće ženine dukate i sve vreno što ima i kupiće konja i kola da prevozi robu drugima. Kako nije mogao sam da tovari i istovara robu potražio je nekoga da se udruže. Posle dugo traganja došao je do Pomoćnika. Pomoćnik je jedino tražio da seljak zaposli i njegovu ženu, pa da svo troje rade. Naivni seljak je pristao. Kako je i planirao, seljak je prodao sve po kući što je vredelo, kupio kola i konja i posao je krenuo. Bilo je teško. Mučili su se. Zarada je bila mala, a trbalo je jesti i obući se. Posle nekog vremena imali su dovoljno za hranu. Radovali su se tome. Konačno su videli da će se posao isplatiti i da će uskoro zaraditi dovoljno za sve. Ali! Pomoćnik i njegova žena nisu mislili tako. Rešili su da seljaku ukradu konja i kola i samostalno krenu u posao. Posao se konačno isplatio, imaju konja i kola, a za seljaka ih nije bilo briga. Seljak, i ako naivan, naslutio je celu zaveru i premestio je konja i kola na drugo mesto, pa Pomoćnik i njegova žena nisu uspeli da ga pokradu. Besni, jer im plan nije uspeo, optužili su seljaka da im je ukrao konja i kola. Celo selo se podiglo protiv sirotog seljaka. Pomoćnik i njegova žena su čak kerove pustili na jadnog seljaka, pa su ga kerovi izujedali. Shvativši da na kolima piše seljakovo ime Pomoćnik je vremenom ućutao, ali je i dalje pujdao kerove na seljaka. Pomoćnikova žena je nastavila da kleveće i optužuje seljaka. Pričala je kako se tuže i kako je seljak izgubio sud. Pričala je kako je seljak propao, kako su konji kola njihovi. Pričala je i da je seljak lopov, da krade robu koju prenosi. Kad god bi mogla pustila bi kerove da ujedu seljaka. Seljak se branio, ali mu je važnije bilo da radi i  pošteno preveze robu, nego da se obazire na Pomoćnika, njegovu ženu i kerove. Trudio se da zaboravi Pomoćnika i njeovu ženu, a žalio je kerove, koji nisu znali šta rade i za koga to rade. Neki seljani su klevetaki seljaka, mada ga nisu ni poznavali. Dokoni seljani vole da gledaju patnju drugih, vole da optužuje, vole da tračare.

Seljak je sam nastavio posao. Pomagala mu je samo njegova žena. Mučili su se da dokažu svoju nevinost. Teškom mukom je seljak pronalazio poslove. Išao je u drugo selo da radi, ali je zao glas Pomoćnika stigao i tamo.

Jednog dana selajk je ponudio Prvom Šerifu da mu preveze neki teret na šta je ovaj pristao. Posao je završen, Prvi Šerif mu je uredno platio. Posle nekog vremena Prvi Šerif je poslao svoju ženu da ugovori posao sa seljakom. Seljak joj preveze tret. Nije mu odmah platila. Vreme je prolazilo, seljaku je novac trebao. Molio je, tražio i posle dosta vremena rešio da tuži Ženu Prvog Šerifa. Vrlo brzo, bez puno pitanja sud je odbio seljakovu tužbu. Obrazloženje je bilo da Žena Prvog Šerifa nikada nije ni tražila pomoć seljaka, nego da je Prvi Šerif tražio uslugu i da je sljak trebao tražiti novac od Prvog Šerifa, a ne od njegove Žene. Posao koji je obavio nema nikakve veze sa Ženom Prvog Šerifa, a Prvi Šerif sada neće da plati urađeni posao. Seljak nikada nije dobio svoj novac. Sud je tražio da se seljak izvini Prvom Šerifu. Postiđen, nastavio je dalje sa svojim poslom.

Kako je vremenom gubio i volju i nadu rešio je da ode kod Dugog Šerifa i ponudi mu da radi kod njega. Drugi Šerif je imao mnogo konja i kola i prevozio je robu za novac. Drugom Šerifu se dopao predlog i pristao je da seljak radi za njega. Pošto je Drugi Šerigf poslovan čovek, dogovorili su se da potpišu ugovor o radu. Seljakovoj sreći nema kraja. Potpisali su ugovor. Seljak je prodao konja i kola, napravio veselje za celo seli, čak je i neke ljude iz drugog sela pozvao da ih počasti i pohvali im se novim poslom. Ubrzo ga je pozvao Drugi Šerif i rekao mu da vrati ugovor jer je nešto pogrešno napisano. Naivni seljak je vratio ugovor Drugom Šerifu, mada je ugovor čitao više puta i nikakvu grešku nije video, ali Drugi Šerif bolje zna, on je pametan, učen, pošten i cenjen, a seljak je mali, prost, neuk. Čekao je par dana da ga Drugi Šerif pozove na posao , ali od Drugog Šerifa ni traga ni glasa. Onda je seljak krenuo sam do Drugog Šerifa, nije želeo da sedi beposlen kod kuće. Ispred ulaznih vrata je sreo Poštara koji mu je doneo pismo od Drugog Šerifa. Odmah je otvorio pismo.

„Nemoj dolaziti na posao. Ja sam prema tebi bio potpuno otvoren i iskren, a ti si me prevario. Pomoćnik i Prvi Šerif su mi rekli kakav si.“

Seljaku su krenule suze na oči. Više nema ni konja ni kola. Novac je potrošio na hranu, odelo i poklone deci. Pao je na zemlju i umro. Njegovo srce više nije moglo da izdrži nepravdu.

0

Još malo o bojama

sl 1

Već sam pisala o bojama u enterijeru, prvenstveno o bojama u degustacionim salama, a sad bih malo o bojama uopšte, kako uklopiti i kako uopšte razmišljati o bojama. Već sam spominjala da postoje tri osnovne PRIMARNE boje: žuta, crvena i plava. Od ove tri boje (njihovim mešanjem) dobijamo sve ostale. Belo, crno i sivo nisu boje, tačnije to su ahromatske boje (one nemaju svoje karakteristično talasno područje, kao ostale – hromatske boje). Ali da nema bele, crne i sive boje naš svet bi bio dosadan/nedovoljno prošaran. Ovde ćemo o bojama „razmišljati“ kao slikari, bez puno osvrtanja na svetlost ili odsustvo svetlosti.

Pa, mešajmo….

Primarne boje su: žuta, crvena i plava – ove boje ne možemo dobiti mešanjem drugih boja

Sekundarne boje su: narandžasta, zelna i ljubičasta – ove boje dobijamo mešanjem po dve primarne i to u ravnomernim količinama (npr. narandžastu dobijamo ako pomešamo iste količine žute i crneve)

Terciarne boje su: crveno-narandžasta, žuto-narandžasta, žuto-zelena, plavo-zelena, plavo-ljubičasta, crveno-ljubičasta – ove boje dobijamo mešanjem primarne i sekundarne boje (koje u krugu stoje jedna pored druge) u ravnomernim količinama.

sl 2

krug 1

Sve ostale boje dobijamo mešanjem ovih dvanaest boja (tačnije -sve boje dobijamo mešanjem tri osnovne-primarne boje u raznim razmerama).

Prvo bih napisala ponešto o jednoj vrlo bitnoj karakteristici hromatskih/šarenih boja tj. o zasićenosti, pa tek onda prešla na uklapanje i usklađivanje boja.

Dodavanjem sive, boja gubi na svojoj čistoći (ovo se naziva degradacija boje, jer što više dodajemo sive nekoj boji ta boja gubi na kvalitetu). Sve boje možemo mešati i sa belom i sa sivom i sa crnom i time dobijamo čitavu paletu raznih nijansi. Ako imamo više boja u nekoj odevnoj kombinaciji ili enterijeru jednako zasićene boje se slažu bolje. Na sledećoj slici se vidi šta znači zasićenost boje.

sl 3

Na krugu boja ćemo pogledati koje kombinacije su „dobre“ tj. prijaju oku i, ako ih ukombinujemo ljudi će nas smatrati za nekoga ko zna da „složi“ boje, a priznaćete to je danas vrlo bitno i važno.

Najsigurnija kombinacija je da kombinujemo jednu boju i njene nijanse (svetlije ili tamnije). Ovde dolaze u obzir i sekundarne i trecijarne i sve moguće boje smešane i smućkane. Jedino, ovakva kombinacija može da bude dosadna. Problem se može rešiti tekstutom, oblikom i detaljima. Ako je odevna kombinacija u pitanju na spram lakovanih cipela je štrikani džemper i to onaj od debelog prediva.

Još jedan bitan detalj prilikom „slaganja“ ili kombinovanja boja je procenat zastupljenosti – jedna boja treba da je dominantna tj . da zauzima najveću površinu, a ostale da je „prate“.

Boje koje „stoje“ jedna pored druge u krugu boja se „slažu“ – analogna paleta. Uglavnom ne treba kombinovati više od tri boje, tako da žuta sa narandžastom i žuto-narandžastom čine idealan spoj (ili bilo koje tri druge boje). Ovde govorimo o čistim bojama, isto tako se slažu i boje koje u sebi sadrže isti procenat sive, bele ili crne.

sl 4 sl 5

Ovde bih se zaustavila i samo ukratko napomenula da boje delimo i na tople i hlane, pa su plava i sve oko nje (pa i zelena) hladne boje, a crvena i sve oko nje (pa i žuta) tople boje.

sl 6

Sledeća paleta je komplementarna i , možda najinteresantnija jer dovodi u ravnotežu dve boje koje su u krugu boja jedna naspram druge. Zato teget „ide dobro“ sa narandžastom. Ovde se „bolje slažu“ boje koje se razlikuju i u svetlini i u zasićenosti, a govorimo o dve boje, jer samo dve boje mogu biti jedna naspram druge. Teget je u stvari plava, ali složićete se da se bolje slažu teget i narandžasta nego plava i narandžasta!?

sl 7 sl 8

Razdvojena komplementarna paleta je paleta od tri boje i to jedna primarna sa dve boje koje se nalaze uz komplement te primarne boje (znači izaberemo jednu boju, onda nađemo koja je u krugu boja nasuprot njoj pa dve prve do te komplementarne boje se „slože“ sa prvom).

sl 9

Trijada boja je kada „složimo“ tri jednako udaljene boje sa kruga boja. Najjednostavniji primer je žuto-crveno-plavo.

Evo sve kombinacije na jednom mestu

sl 10

A, evo i nekoliko paleta, koje sam našla na internetu.

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

Čitajte Wine&Fine

2

VINSKI PODRUM – projektovanje

Čovek je modul u arhitekturi, jer čovek gradi za sebe i svoje potrebe, u prevodu: svaki prostor mora biti projektovan i izveden tako da se čovek može slobodno kretati u njemu i nesmetano obavljati radnje za koje je prostor namenjen.

1

Odavno čovek traga za idealnim (optimalnim) merama tela, kako bi što bolje iskoristio prostor. Tako su nam poznati crteži, koji govore o proporcijama ljudskog tela, Leonarda da Vinčija, kao i Vitruvija. Za arhitekte „najinteresantniji“ je crtež Le Korbizijea, sve u svemu (usvojeno je) maksimalna širina tela odraslog muškarca je 60cm, a maksimalna širina grudnog koša odraslog muškarca je 30cm.

3 4

Prostor i sve stvari/nameštaj u prostorima u kojima boravi (živi, radi, zabavlja se i sl.) čovek (u ovom slučaju mislim i na muškarce i na žene, kao i na decu) mora da bude projektovan i izveden da poštuje ove mere 60/30cm. Nisam zaboravila visinu, ali visina prostora zavisi od više elemenata (da li je prostor stambeni ili je prostor za kancelarijski rad, da li je podrum ili je hala u kojoj treba smestiti neke „velike“ mašine i td.).

Pošto nas ovde zanimaju prostori u vinariji, a posebnu pažnju ću obratiti na prostor za odležavanje vina u drvenim buradima – baricima, moramo malo korigovati ove zahteve. U ovom prostoru čovek neće boraviti dugo, uglavnom će povremeno raditi i prolaziti prilikom obilaska podruma, tako da malo više pažnje moramo posvetiti samom buretu.

Barik – Barrique je drveno (uglavnom hrastovo) bure čije su dimenzije standardizovane 1858. godine od strane Trgovinske komore Bordoa. Kapacitet bureta je 225 litara, dužina 95cm, najveći prečnik 69,5cm, a najmanji (prečnik na krajevima) 56,5cm. Druge karakteristike (broj obruča, prečnik otvora i sl.) nas u ovoj fazi ne interesuju.

U novije vreme imamo raznih dimenzija npr. bure od 30 litara (32/44cm), 500 litara (80 /115 cm) i dr.

Dobro izračunata površina prostora olakšaće rad i smanjiti troškove vinaru. Ako vinar planira da „razvija posao“ tj. da poveća broj buradi i mehanizacije, odmah u startu je potrebno predvideti dovoljno prostora, jer je lakše zidati novo, nego proširivati (dograđivati).

Veličina vrata mora odgovarati najvećem predmetu koji treba da se unese ili iznese iz prostora.

Čelični sudovi se mogu praviti po narudžbini, ali se mora voditi računa da će se čelični sudovi morati uneti i postaviti u prostor. Kasnije je potrebno održavati i čistiti prostor.

Prilikom projektovanja najbitnije je definisati količine vina, sudova, kao i planiranje budućih količina. S obzirom da se vino u nekim fazama pretače, mora se voditi računa da je vinaru potrebno više sudova i da sve te sudove treba negde smestiti. Neko vino odležava više godina, tako da će „zauzimati prostor“ duže vreme, a novo vino će pristizati svake godine. Iskusni vinari kažu da u prostor za odležavanje treba da stanu dve do dve i po berbe.

 

Sve fotografije sam preuzela sa neta.

Čitajte Wine&Fine

0

López De Heredia Winery – Dekanter Zahe Hadid

Vinarija, koju je osnovao Don Rafael López de Heredia, osnovana je još 1913-14. godine. Najpoznatiji vinograd u oblasti Haro (Španija) prostire se na više od 100 hektara. Projektovanje kompleksa, danas poznat pod imenom López de Heredia bodega, započeto je 1877. godine i među prvima je u toj oblasti.

Don

Danas ova vinarija ima 53.076 m2 pod objektima. Za proslavu 125 godina podruma (Bodega), 2002. godine čuvena Zaha Hadid je uradila prodajni paviljon. Paviljon je „pokretan“ pa je predstavljao štand na sajmu u Barseloni, a onda je trajno smešten ispred stare zgrade podruma.

RH1620-16 RH1620-20

Rešetkasti metalni okviri – montažno-demontažni, lak i moderan, na asfaltiranom prilazu starog objekta. I to nije sve, Porodica López de Heredia gradi nove kancelarije, dok stare objekte održavaju.

lep prikaz-filmić možete pogledati ovde

Stari paviljon iz 1910. godine urađen za svetsku izložbu, smešten je unutar novog paviljona, koji podseća na dekanter. Spoj prošlosti i budućnosti. Često komentarisan kao – nova boca za staro vino. Degustaciona sala – dekanter sa nastrešnicom , samo je početak obnove vinarije. Nova, četvrta generacija ima nove ideje i prilagođava prostor novim kupcima.

biser

Za više informacija možete pogledati ovde

Sve fotografije sam preuzela sa neta

Čitajte Wine&Fine

0

Herzog i de Meuron – kamen u čeličnoj mreži

Na prvi pogled, priznaćete, ova vinarija je vrlo čudna. Kamen u kavezu. Sirovo i moćno. Prva pomisao mi je bila – pokupili kamenje da bi imali gde da posade grožđe, nisu znali šta da rade sa kamenjem, upakovali ga u „kaveze“ od žice i dobili fantastičnu ideju za konstrukciju.

U stvari priča ne ide baš tim tokom, koji je meni bio na pameti, ali rešenje je zaista fantastično.

2 1

Pravougaona kutija dimenzija 100mx25mx9m (dužina, širina, visina) u dolini, već je okarakterisana kao kameni spomenik ili kao fabrika. Nalazi se u Kaliforniji u gradu Yountville (tačnije u blizini grada, s obzirom da je u sred vinograda). Blage zime i suva leta, visoke temperature danju, a niske noću. Projektovana i sagrađena na samom kraju prošlog veka.

5 3 4

Forma je podeljena na tri dela – tri kutije koje presecaju dva „puta“-prolaza. Sistem „kutija u kutiji“ savršeno reguliše temperaturu u objektu. Unutrašnji prostor je betonska konstrukcija sa staklenim zid zavesama, dok je spoljašnja „koža“ od pocinkovane čelične mreže u kojoj je kamen- bazaltna stena. Prizemlje je predviđeno za proces pravljenja i odležavanja vina, dok je sprat predviđen za degustaciju i administraciju. Ovaj sistem se naziva „gabions“ (čelične mreže – kavezi se pune kamenjem). Vazduh i svetlost slobodno ulaze u prostor. U donjem delu je sitnije kamenje, samim tim je gušće i svetlost manje ulazi u prostor, a nižu temperaturu „zadržava“ tokom dana. U gornjem delu je kamenje većih dimenzija (te je i prazan prostor između kamenja veći) pa dopušta da više svetlosti prodre, a na spratu su kancelarije i degustaciona sala, kojima je i potrebnije više svetla. Tako da ovaj sistem ispunjava tri cilja: ekološke integracije sa okolinim pejzažem; objekat sam reguliše klimu i osvetljenje i ekonomično korišćenje materijala i energije.

7 615 8 9 10 11 12 13 20 19 18 17 16

OVDE možete pogledati kako vinarija izgleda spolja

OVDE možete pogledati kako vinarija izgleda unutra

Prilikom pisanja teksta posetila sam sledeće sajtove    2   3

Čitajte Wine&Fine

0

Igra svetlosti i senke

Neizbežni „elementi“ jednog prostora – svetlo i senka i njihova igra, večita inspiracija arhitekata i fotografa. Od dečije igre, koju smo svi igrali, do umetnosti, koja fascinira.

12 shadow-art

Ne želim da pišem duge, već ispričane, priče o svetlosti , koja stvara senku, o vrstama senke i časovima nacrtne geometrije. Samo želim da istaknem značaj i lepotu senke, a time i svetla u enterijeru, a to je najboje prikazati „slikama“ .

232076187017413264_FPmcNIfw_c 1-botanist-free-flowing-lantern-by-orange22 Mint Museum, Location: Charlotte NC, Architect: Machado and Silvetti

Čini mi se da malo pažnje posvećujemo tom moćnom alatu prilikom projektovanja/osmišljavanja prostora. Otići ću malo šire od vinarija i vinskih sala za degustaciju i predstaviti prostore „pune“ senki i svetla.

abu dhabi_vert 3 render abu dhabi_vert_fixed render

Svetlo tako moćan alat u enterijeru za sobom „vuče“ senku, koja prostor može učiniti vrlo interesantnim – po nekad mističnim, po nekad snenim, a nekad tako budnim i svežim. Neki delovi prostora mogu se sakriti, a neki „razgolititi“ i predstaviti u punoj svojoj „snazi“.

SR-WC-0019 CAL-LIEG-0003 Exif_JPEG_PICTURE interior-03 s1

Ovu fotografiju smo već imali prilike da vidimo u jednom od prošlih tekstova. Svaki prostor je idealan za ovaj fenomen.

7

Majstor svetla i senke, po meni je Tadao Ando, Japanac, koji svaki prostor (većina objekata , ovog arhitekte je od „sirovog“ betona, koji je siv i „mrtav“) uspešno oživi i razigra svetlom i senkom. Fotografije će reći više od reči, tako da, prepustmo se ….

91 1 2 3 4 5 6 7 8 9Čitajte Wine&Fine